"HA,UMRO!"

Ne postoji ni jedan jedini razlog za postojanje bilo čega na ovome svetu. U to sam se uverio kada sam prvi put ušao u prodavnicu. Čika je čitao novine koje su bile okrenute na strani sa umrlicama. Ja, onako mali, sa čuđenjem sam slušao zlurade komentare tipa:"Ha,ene ga umro!, ali sam se brzo navikao na to. Uostalom ČOVEK NE BI BIO ČOVEK kada se postepeno ne bi navikao na sve ono oko sebe i na ono što je u njemu. Dobro, ja se još uvek nisam navikao na sve ono oko sebe i posebno ne na ono što se nalazi u dubini moje unutrašnje smaragdne kaljuge, one koju religiozni ljudi nazivaju dušom, a neregeligiozni tripovanjem. Elem,kada sam ušao u prodavnicu shvatio sam jednu stvar, odnosno dve stvari:

1) Da bih bilo šta da kupio, morao sam da pitam prodavačicu, jer ne bih mogao sam da se snađem u čitavom haosu po rafovima koji su se prostirali duž čitave prostorije i svojim prisustvom pretili tako malom musavom stvorenjcetu kakav tad bejaše ja.
2) Prodavačica je bila brkata i ćorava i, još gore, bila je neopisivo gadno ljubazna prema tom istom malom musavom stvorenjcetu kakav tad bejaše ja.

U tom trenutku doživeo sam prosvetljenje: Ne postoji ni jedan jedini razlog za postojanje čike koji čita novine i zlurado se smeje"Ha,umro!, ne postoji ni jedan jedini razlog za postojanje čitavog haosa po rafovima koji su se prostirali duž čitave prostorije, niti za postojanje brkate, ćorave i neopisivo gadno ljubazne prodavačice.Na poslijetku,ne postoji ni jedan jedini razlog za postojanje jednog takvog malog musavog stvorenjceta kakav tad bejaše ja, što znači da ne postoji ni jedan jedini razlog za postojanje bilo čega na ovome svetu!
Samo,ne znam čemu služi čitavo to prosvetljenje koje od tada prožima moje biće, kada sam dobio batine od strane roditelja svojih zbog nekupljenog limuntusa. Te batine me i dan danas bole...


http://blog.myspace.com/karolj_denke