VERONIKA

Veronika stajaše na kiši.Plakaše.Čitav svijet se srušio u trenutku kada joj je rekao da je ne voli."Zašto,o zašto je čovečanstvo tako podlo prema meni?" gorko se pitala u sebi ne sluteći primicanje nepoznate osobe u teget mantilu koja hitaše negdje ko zna.Odjednom kao da neki val za nju do tada nepojmljive energije zapljusnu je.Pitaše se:"Šta to nije u redu sa mnom?Osećam neke čudne žmarce.Da li je to možda...ljubav?"Ali to nije bila ljubav.Bilo je to nešto mnogo neodređenije,mada i sam pojam ljubavi je toliko neodređen da bi se to ipak moglo nazvati ljubavlju.Ili možda ne?U svakom slučaju kada je zapljusnuo baš taj val za nju do tada nepojmljive energije,ona se prenu iz svoje samosažaljive duševne onanije.(Oups, nije trebalo da napišem onanije,nekako je ta reč previše gruba za jednu ljubavnu priču).Dakle,ona se prenu iz samosažaljive duševne melanholije videši pred sobom jednog prelijepog plavušana čija kosa se vijoraše na vihoru, a njegovi nabildovani bicepsi tricepsi bejahu namazani palminim uljem."O, moj bože!"prozbori Veronika iz njene čipkaste bluze ispade bela dojka koja se nasmeši nepoznatom pastuvu."Gospođo ne bih da budem vulgaran,ali vaša njedra su obnažena"reče joj nepoznati mladić koji se zvao Lukijano.Njegov otac je bio poljski emigrant koji je držao ergelu priplodnih nojeva, inače čovek veoma strogih moralnih kriterija i genije za kompjutere.Godine 1998., angažovala ga je američka vlada da reši slučaj nestalih nojeva koji su pripadali Pentagonu.Gospodin Faraneli(jer tako im bejaše prezime) je uspešno rešio slučaj,ali je tom prilikom ostao bez obe noge.Lukijano se brinuo o njemu i prezeo je brigu o ergeli nojeva.Kako je taj posao zahtevao dvadesetčetvoročasovno angažovanje,Lukijano se u tom trenutku nije mogao naći pokraj Veronike.Ustvari, on je nije ni poznavao jer su se njih dvoje nalazili na sasvim različitim stranama svijeta.Bedak.Shvatiši da ustvari halucinira,Veronika nastavi sa plakanjem...