OPSENA

Ričard pogleda kroz prozor, mlitavo se osmehnu i reče svojim učenicima :"Počelo je. ( Izgleda da je ovog puta stvarno kraj, a i vreme mu je.)" Nakratko zastade sa izlaganjem, uze gutljaj limunade i nastavi: "Na putu ka ništavilu moguće je i da postoje neki elementi celishodnog duhovnog ispunjenja, ali kada se stigne na kraj tog puta ostaje NEŠTO čemu niko ne žudi a to je: NIšTA. I upamtite: svi pojmovi koje čovek smisli nisu ništa drugo nego opsena"

Njegovi učenici su bili ravnodušni prema ovim rečima, jer ih je Ričard izgovarao svaki put kada bi njegova žena Ines otputovala. Znali su da su njihovi odnosi bili veoma čudni. Priča se da je ona pre njega bila naklonjena isključivo ženskom polu, ali sve se promenilo kada ga je upoznala. Prvo je počela da se čudno oblači ne bi li privukla njegovu pažnju ( bila je njegova učenica). A kada joj nije pošlo za rukom da ga zavede, prestala je da jede. Privučen njenim anoreksičnim izgledom, Ričard je ubrzo zaprosio. Venčali su kod njega kući; njegov labrador je izigravao popa, njen papagaj je bio kum. Nisu ni pokušavali da imaju decu; ona je bila jalova, njega seks nije ni interesovao. Voleo je samo jednu jedinu stvar: da kleči pred njenim nogama i plače, a ona bi bila obučena u odoru monahinje i milovala bi njegovu kuždravu kosu. Takva vrsta prerušavanja je verovatno uticala na njen mentalni sklop, jer je počela da svake četvrte nedelje u mesecu obilazi manastire. Ričard je prvo pomislio da je stvarno drma religiozna groznica, ali je posumnjao u to kada je u njenom koferu primetio bič,lisice i lance. Naravno, bio je ravnodušan prema tome i jedino ga je malo interesovalo da li ona to obilazi muške ili ženske manastire.

Ričard još jednom pogleda kroz prozor. Ljudi su se pospano zanosili ulicama, jer su ih ošamutila otrovna isparenja."Uskoro će svi na crno tlo popadati, i u prah će se (amin) pretvoriti" pomislio je obliznuvši usne. A onda iznenada zalupi knjigu i obrati se đacima: "Deco moja, čas je završen. Slobodni ste." Stavivši cigaretu u usta, trenutak pre nego što će zapaliti,on promrmlja par reči sebi u bradu glasom u kome se ipak osetila trunka sete. Ispostavilo se da su te njegove reči bile poslednje reči izgovorene na planeti Keden, a glasile su: "Ne daj se Ines!"